Некада су жене знале да заложе ватру, умесе хлеб, спреме ручак, испреду, исплету, исхеклају, навезу, да окрпе, прикрпе и сашију, ткају, знале су да почисте и пречисте, избискају и истребе, испрате и дочекају, децу негују, старе ил болне дворе, лековите траве да разазнају и осуше за мелеме и чајеве, да посаде, пресаде, оплеве, окопају, ожању, у стогове да садену или уз рожге да сакупе, да офарбају и обоје, да основу и потку оснују, да прикују и раскују, да заиграју и запевају, да однесу,донесу, пренесу и принесу, да пруже и послатак од срца дају, да превију и преповију, крваве завоје и повоје искувају, да полог наместе и змијско јаје од сврачијег јајета распознају, да припну и сапну, да одвежу и развежу, да привежу, нанижу и разнижу, да поправе и приправе, да склопе и расклопе, да самељу и одсеју, да прихвате и дохвате, да укиселе и усире, да отклопе и заклопе, да привију, превију и преповију, напрте и распрте, да освану и омркну… И то је био само делић знања, мрвица, т...