Време прошло, садашње и будуће
Некада су жене знале да заложе ватру, умесе хлеб, спреме ручак, испреду, исплету, исхеклају, навезу, да окрпе, прикрпе и сашију, ткају, знале су да почисте и пречисте, избискају и истребе, испрате и дочекају, децу негују, старе ил болне дворе, лековите траве да разазнају и осуше за мелеме и чајеве, да посаде, пресаде, оплеве, окопају, ожању, у стогове да садену или уз рожге да сакупе, да офарбају и обоје, да основу и потку оснују, да прикују и раскују, да заиграју и запевају, да однесу,донесу, пренесу и принесу, да пруже и послатак од срца дају, да превију и преповију, крваве завоје и повоје искувају, да полог наместе и змијско јаје од сврачијег јајета распознају, да припну и сапну, да одвежу и развежу, да привежу, нанижу и разнижу, да поправе и приправе, да склопе и расклопе, да самељу и одсеју, да прихвате и дохвате, да укиселе и усире, да отклопе и заклопе, да привију, превију и преповију, напрте и распрте, да освану и омркну… И то је био само делић знања, мрвица, трошка, парченце, окрајак.
Некада су жене биле супруге и љубавнице, ћерке и мајке, свекрве и таште, подруге и пријатељице, дружбенице, сестре, снајке и тетке, ујне, стрине, баке и прабаке, сестричине, братанице, комшинице, поверенице, посестриме, заове и јетрве…
Некада давно када се знало шта је задруга, шта пар, шта род и пород… У оно време када су спонзоруше биле курве, кад се знало шта личи и приличи, како се и где седи, коме прилази, а ко чека да приђе. Време у ком се паметан стидео онога чим се будала поносила, време у ком се знало за стид и срам, понос, част и образ…
Време… Време прошло, садашње и будуће… Време…
Текст и фотографија Нада Петровић
Коментари
Постави коментар