Ритуал купања новорођенчета

 

До пре десетак година педијатри су инсистирали на свакодневном купању беба. Сада се то променило. Препорука је да се беба купа што ређе. Један од главних разлога за промену препоруке је позивање на здравље беба, то јест, пречесто купање, посебно уз употребу сапуна и купки, шампона, може уклонити природне масноће и оштетити заштитни слој коже.

Не би ме изненадило да је ова препорука повезана и са новим трендом „еколошке свести и потребе за очувањем воде“. Да није тако препорука би била да се често не користе шампони, купке, сапуни и слично, код купања, а не да се елиминише само купање.

У наредних неколико есеја записаћу још неке од ритуала са водом које су наши стари, све до пре неколико деценија, примењивали. Ритуале сам већином запамтила или су ми усмено пренешени, извођењу неких ритуала сам и сама, као дете, присуствовала.

Ритуал купања новорођенчета

Некада давно наши стари су имали могућност и срећу да користе живу воду. Жива вода је она са извора. Вода коју ми сада користимо већином је из водовода и третирана је разним хемикалијама, почевши од хлора па надаље.

Некада давно наши стари су имали могућност и срећу да користе лековите биљке које су расле у њиховом незагађеном окружењу. Сада су биљке које су у продаји најчешће третиране пестицидима и другим хемикалијама.

Некада давно су баке или бабице у кућним условима изводиле прво купање бебе, сада се бебе рађају у породилиштима, које су најчешће у оквиру болница. И кад већ помињем болнице, тај назив увек и изнова асоцира на бол и потребно лечење, а некада давно се знало да трудноћа, као и тек тођена  беба, а вала ни породиља нису болесне, него је то прородан процес пропраћен срећом, радошћу и лепим жељама.

А што се тиче самог ритуала купања новорођенчета покушаћу да укратко пренесем оно што сам запамтила:

За купање бебе најчешће се неначета вода узимала. Сад ће многи да питају која је то вода неначета. Порани се ујутру, у праскозорје и захвати вода ( из бунара, потока...) коју нико није користио или случајно замутио. Неначета вода се користи и у неким другим ритуалима, о којима ћу неком другом приликом.

Уколико има извора у близини, онда се користи изворска вода која је такође „неначета вода“. Извор је и кладенац и студенац, леденац, бистрик, извориште, врело и друго...

У изворску воду се стављале лековите траве. Скупљање тих лековитих трава је такође имало своје ритуале, али о томе неки други пут.

Лековите траве су се користиле оне које су расле у близини места где је дете рођено и најчешће се користио цвет али има и оних трава код којих се користио лист, као на пример здравац који се стављао у воду да би дете било здраво. За време купања жена која купа дете и која је блиска са породиљом и тек рођеном бебом, шапуће благослов,  бајалицу која има за циљ да дете буде здраво, да лепо спава, да буде весело и срећно када одрасте.

Ево једне бајалице, молитве коју преносим онако како сам је запамтила.

„ Лековита водо, водо лековита, умиј моје дете здрављем, ослободи га ноћних мора, заштити од урока, нек мирко спава. Лековита водо, водо лековита, чувај наше дете од сваке опасности и зла. Лековита водо, водо лековита, умиј ово дете здрављем.“

Треба напоменути се купање изводило увече, а да се та вода до јутра у кући чувала, а ујутру вода бацала на место које није прљаво и где се не гази. Најчешће се њом заливало родно дрво или цвеће. Тада се иста бајалица понављала.

И још нешто. Уколико се дете роди на њиви или на путу, значи ван дома, прво купање у кући се изводило по већ описаном ритуалу.

Ритуал се често понављао за првих четрдесет дана након рођења бебе, а уједно се у том периоду дете не износи из дворишта, а уколико у дворишту има људи који нису укућани онда се не износи ван куће. Све је то тако било док је свако имао своју кућу и двориште, међутим, преласком у стамбене зграде и у станове, до пре пола века, понегде се задржао само ритуал купања у лековитој води тј. у води са лековитим травама.

Ово је само један делић знања који су наши стари имали. Жеља ми је да описе ових и оваквих ритуала пренесем својим потомцима. Пошто су они сада мали, а ја не знам да ли ћу дочекати да довољно одрасту и запамте оно што им причам, ово писање је уједно и одуживање дуга према прецима. Ово је карика која јуче, данас и сутра поветује, а све у циљу да се циклус настави. Ово је моја молитва за здравље, срећу и напредак све наше деце, унучића, праунучића, чукунунучића...

Треба запамтити и потомцима проносити и преносити знање наших предака. А наши преци су били:  отац-мајка, деда-баба, прадеда-прабаба, чукундеда-чукунбаба, наврдеда-наврбаба, курђел-курђела, аскурђел-аскурђела, курђун-курђуна, курлебало-курлебала, сукурдол-сукурдола, судепач-судепача, парђупан-парђупана, ожмикура-ожмикурка, курајбер-курајбера, сајкатава-сајкатавка, бели орао-бела орлица...

                                     Текст и фотографија  Нада Петровић