Наш фенг шуи је бољи


 Неће они мени да нареде кад ћу да чистим кућу, кад ћу и чиме ћу да перем руке. Радићу то ко и раније.

 „Пре и после јела, треба руке прати...“ – тако су нас учили... „Опери руке и лице чим уђеш у кућу, да скинеш уроке, ако их има, а ако уроци ниси наватала прашину сигурно јеси...“ – тако су нас учили... 

„Изуј се испред врата немој неку болештину да унесеш у спаваћу ил' дневну собу. Ко зна на шта си нагазила и на опанци покупила“- тако су нас учили... 

„ Чистоћа је пола здравља, а друга половина је све остало, јело, 'рана, спавање, и добро да се мисли... 

"Ко мисли на лоше, лоше му и дође...“- и то су говорили. 

„Немој, дете, толко сапун, ће да истањиш кожу... Кроз танку кожу уђе сваки андрак... Него, опери руке под текућу воду, понекад истрљај са соду-бикарбону, други пут суни мало разблажено сирће“ - и то су говорили. 

„Мушке у кући подсећај да перу руке и после клозета... Женско тело не тело мора да и' опере... Где црно женско да ваћа сито и цедило са руке с које је пипало гаће, а да и' није опрало“- и то су говорили... 

„ Изнеси, ћеро, постељину на сунце... Сунчеве луче све клице убијају“ – тако су нас саветовали. 

„Пресвучи се чим уђеш у кућу, оно што је за по улицу није за по двор. А оно што си пресвукла окачи на офингер да се излуфтира“- и то су нас саветовали. 

„У кревет никако без да се умијеш и помолиш. Прво је да скинеш прашину, а друго да избациш из душе паучину. У паучину се увате сваки андрмољи.“- и ове речи памтим. 

„ Најлепше мирише чиста кожа и детиња душа, не треба ти други мириси да се начвакаш. А ако ти под мишку се осети на устајали зној, опери се, па истрљај са бикарбону, нек постоји, па поново опери... И поведи рачуна шта је'ш... Од 'рану се у тело отров ствара па мора негде да изађе“... 

 Ово је само делић наука који смо добили од старих, а које заборављамо и ког се помало стидимо...

 „Туђе дупе мање не смрди од нашег, па да њи'ове штрокаве гаће на наше задњице стављамо“- и то су некада давно говорили стари.

 А ја... Ја одо' да изнесем корито и сакупим кишницу... А што ће ми кишница неки други пут...

                                             


   

                                                       Текст и фотографија  Нада Петровић


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ритуал купања новорођенчета

Слика
  До пре десетак година педијатри су инсистирали на свакодневном купању беба. Сада се то променило. Препорука је да се беба купа што ређе. Један од главних разлога за промену препоруке је позивање на здравље беба, то јест, пречесто купање, посебно уз употребу сапуна и купки, шампона, може уклонити природне масноће и оштетити заштитни слој коже. Не би ме изненадило да је ова препорука повезана и са новим трендом „еколошке свести и потребе за очувањем воде“. Да није тако препорука би била да се често не користе шампони, купке, сапуни и слично , код купања, а не да се елиминише само купање. У наредних неколико есеја записаћу још неке од ритуала са водом које су наши стари, све до пре неколико деценија, примењивали. Ритуале сам већином запамтила или су ми усмено пренешени, извођењу неких ритуала сам и сама, као дете, присуствовала. Ритуал купања новорођенчета Некада давно наши стари су имали могућност и срећу да користе живу воду. Жива вода је она са извора. Вода коју ми сад...
Read more »

Бајалица против градоносних облака

Слика
  Спарина је улето 1975, када је ударило најјаче невреме које памтим, била тако јака да су и људи и животиње ишли као пијани. У кући је било као у рерни, а напољу као на роштиљу. Мушице су се сударале у лету, а комарци само што у очи нису улазили. Ласте су летеле ниско. Тишина се свуда разлила као надошло тесто. Поред града који је тада био скоро као длан, сећам се и свађе у комшилуку. Наиме, када је невреме кренуло, баба Цуја је по дворишту разбацала све виљушке, ножеве и кашике. Пошто се олуја продужила,   а било је време вечери, деда Лоле је сео да вечера. И... Баба је изнела паприкаш чорбу и сипала у тањире. Пошто није имала ни једну кашику на сто да постави морали су да из тањира пију чорбасти део, а да парчиће кромпира и месо прстима ваде. И таман када је олуја мало прошла, видесмо, моји родитељи и ја како кроз отворена врата лете тањири...   „Ју Лоле, шта то би, што изгуби памет под старе дане? Чујеш ли шта те питам? Шта то радиш,што нам плекане тањире чуо се г...
Read more »

Толковање

Слика
  „Обесни сте, децо... Не знате ви... Ем што не знате, ем неће ни да знате... Само вас гледам са ови моји гледци... И што видите не видите и што чујете не чујете...“, тако је све кренуло... Тим речима... Чула сам их негде успут, на једно ушле, на друго изашле... Од тад је многе росе подне покупило и још више џопке сунце избледело... Понекад ми налети нека стара реч као зунзарица па зврји и не да мир а... Нарочито када читам новосклепане речи које на силу покушавају да нам угурају под језик... Оне које у нашем оратењу висе ко учукани тепавци на негдашњем нерасту... Оне које грубе говор и глагорање, око којих се језик саплиће... Погано је то што мнозина гњете речи, што и' у градинче говора не негује, што и' у грне обданице не мета и што у огњиште прадедовско се исшмркује... Још колико сутра видела неће да буде... Удружило се и кусо и репато да нам згасне последње тињалице... Само још једну реч да рекнем, пре но што заклопим вратнице... Знате ли шта је гологуза? Е то вам је травка...
Read more »